Izbor materijala za bonsai PDF Štampa El. pošta
Kao što je rečeno, bonsai nije neka određena biljna vrsta. Od različitih drvenastih i žbunastih vrsta može se formirati bonsai.
Krajnji rezultat će zavisiti od mašte aranžera (bonsai skulptora/dizajnera), ali veliku ulogu ima izgled startnog materijala.
Što se tiče izbora biljne vrste, povoljnije su one koje mogu da usitne list. Takvi su npr brestovi. Nešto slabije smanje list grabovi, crni jasen, bukva ili divlja jabuka, ali su ove vrste i dalje pogodne za bonsai, naročito malo većih dimenzija.
Orah i katalpa imaju veliki list čak i kad se gaje kao bonsai, pa ne spadaju u pogodne vrste za ovu namenu.

Kod izbora individue, bez obzira na vrstu, treba obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Biljka koju ćemo izabrati da preoblikujemo u bonsai gleda se od baze prema vrhu.

Najpre se gleda izgled žilišta (nebari). Obično je žilište u zemlji (i kod biljaka iz rasadnika i kod onih iz prirode) i treba površinski sloj zemlje razgrnuti da bi se došlo do nebarija.
Žilište će kod bonsaija biti vidljivo. Estetske greške nebarija se najteže ispravljaju (rekao bih - ne ispravljaju se u realnom vremenu), pa ne treba uopšte uzimati u obzir biljke koje nemaju dobro formirano žilište.
Uvek je dobro da korenje od stabla ("panja") kreće zrakasto na sve strane, da ima što više zraka, da korenovi postepeno ulaze u zemlju i da se ima iluzija (a može da bude i stvarno) da se korenje sužava kako se odmiče od panja - samim tim što korenje postemeno uranja u zemlju dobija se utisak sužavanja.
Nepravilnosti rasporeda glavnih korenova u žilištu ne moraju da budu greška, čak mogu da doprinesu dinamičnosti figure drveta.
Ipak, jednostrano razvijen koren, ili jedna žila mnogo jača od ostalih uglavnom ne izgldaju lepo.
nebari1    nebari20  nebari3

Druga stvar na koju se obraća pažnja je deblo, tj deo stabla od žilišta do prve jake grane. Deblo treba da je najšire u delu gde žilište prelazi u stablo i da se postepeno ali jasno i vidno sužava do prve grane. Ako je deblo vretenasto i bez pada prečnika to odaje utisak mladog drveta, a nama je cilj da bonsai izgleda kao drvo koje impresionira i svojom starošću (čak i kad nije stvarno staro).
Poželjno je da ovaj deo stabla "ima karakter" tj da bude osoben po svojoj formi, npr da ima neku zanimljivu krivinu, ili ožiljke ili bilo šta drugo neobično.

Treća stvar koju treba pogledati, gde se nalazi prva jača grana koja se može zadržati. Ova grana je osnova za oblikovanje, i prema njenom položaju i karakteru ćemo oblikovati celokupno krošnju. Često je ova grana takva da se ne može kriviti i oblikovati u osnovi (blizu debla) pa se zadržava kao takva.

Četvrto na šta bi trebalo obratiti pažnju je izgled kore - ako je kora ispucala i izgleda staro (verovatno i jeste stara), onda će i budući bonsai izgledati vrlo staro.

Peta stvar je obratiti da li postoji mogućnost da se iskoriste grane prvog reda iznad glavne grane, koje će biti kostur buduće krošnje.

Što se tiče same krošnje - ona je najmanje bitna kod odabira materijala za bonsai. Zgodno je kad ima dosta grana u krošnji da može da se izvrši izbor onih koje ostaju. Ali krošnja se najbrže formira, ponekad u 2-3 sezone može potpuno da se regeneriše.